Заштитимо Јадар и Рађевину је удружење настало крајем 2019. и званично је регистровано јула 2020. Наш основни циљ је спречавање отварања рудника литијума у Јадру и Рађевини јер сматрамо да представља претњу Природи, људима и културном наслеђу.
Од оснивања, наше удружење је расло не само у погледу броја активних чланова и присталица него и у погледу сарадње са еминентним организацијама истих или сличних активности и проширили смо наш поглед на све проблеме који се тичу екстрактивизма.
Противимо се отварању рудника литијума из следећих разлога:
Литијум није решење за постојеће проблеме него би заправо створио још проблема. Сви знамо да литијум није извор енергије и да би се те батерије пуниле енергијом коју још увек већински добијамо из фосилних горива, нарочито у Србији. Што се тиче самог процеса екстракције литијума, употреба огромних количина свеже водеи огромних количина хемијских једињења која би надаље контаминирала воду, земљу и ваздух, слободно можемо рећи да уколико се овај пројекат икад реализује, добићемо енергију црну колико и угаљ, ако не и горе. Морам додати да се са овим ставом слаже чак и наша сестринска организација Коалиција за одрживо рударство у Србији која ради на заустављању угља. Екстракција литијума није еколошка и није зелена али јесте прљава и погубна по сав живи свет.
Такозвана нова технологија за екстракцију литијума тестирана је само у лабораторијама у контролисаним условима, што значи да би овај пројекат грубо погазио етику јер би заправо био in vivo експеримент.
Са друге стране, имамо алтернативе као што су натријум-јонске батерије које јесу еколлошки прихватљиве, које се могу рециклирати (за разлику од литијум-јонских које се рециклирају у малом броју), јефитиније су и компатибилне са постојећим електричним возилима. Овде је важно напоменути да сама електрична возила нису решење за постојеће проблеме. Њихова производња захтева још екстрактивизма, односно деструктивног рударења при чему се батерије ових возила и даље пуне енергије која се добија још увек добија из фосилних горива. Не само да не решавају постојеће проблеме, него додају нове. Осим тога, велики је број случајева самозапаљења због високе запаљивости литијума при чему је знатан број возила морао бити повучен из употребе.
Морамо знати да „не можемо изрударити наш пут из климатске кризе“ у којој смо управо захваљујући екстрактивизму и сулудо је мислити да ће нас још екстрактивизма спасити. Пре „зелене“ транзиције, морамо радити на ПРАВЕДНОЈ ТРАНЗИЦИЈИ и на стварању праведног друштва без жртвених зона. Екоцид који се дешава услед климатских промена се не може решити са још екоцида изазваног екстрактивизмом.
Наш једини излаз је одраст, односно пост-екстрактивистичка и пост-капиталистичка економија базирана на природно заснованим решењима.
У складу са претходном тврдњом додајем да Европски зелени договор из 2019 упркос добрим намерама представља ништа друго до промовисање и подржавање деструктивних пројеката попут рударења литијума. Рударење је најдеструктивнија индустрија на свету која је узрок огромних људскиј и еколошких губитака на свим континентима.
Пројекат „Јадар“ је у суспротности са Климатском правдом и Париским споразумом.
Међутим, у стању диктатуре и непостојеће демократије у Србији, за владајући режим и компанију није било тешко да злоупотребе све институције система у своју корист и против Природе и човечанства.
Сва права загарантована Архуском конвенцијом су погажена. Јавност није била адекватно информисана и тако је и дан-данас захваљујући заробљеним медијима.
Право локалних заједница на слободну, претходну и информисану консултацију је прекршено.
Просторни план је усвојен илегално и криминално од стране Владе Републике Србије почетком 2020. без поштовања закона и правног система. Иза овог пројекта стоји корупција каква се само замислити може.
Како бисмо известили Европски парламент о дешавањима у Србији, послали смо им детаљан мејл 10. јануара 2021. заједно са колегама из Коалиције за одрживо рударство, на који никад нисмо добили одговор.
Заузврат, европска парламентарка, Виола фон Крамон је исте године посетила долину Јадра. Како сматрамо да пројекат „Јадар“ угрожава суверенитет наше земље, ми сматрамо да је ова посета као и отворена подршка појединих структура ЕУ новонасталим политичким опцијама неприхватљива због злоупотребе теме зарад њихових личних интереса. Овај проблем постаје све очигледнији и изазива додатне проблеме у друштву које је већ довољно подељено.
Заједно са Коалицијом за одрживо рударство у Србији, поднели смо неколико Уставних иницијатива захтевајаћи стављање ван снаге Просторног плана и повлачење предложеног Закона о рударству и геолошким истраживањима.
Заједно са Коалицијом за одрживо рударство поднета је Тужба због пуномоћја које је дато компанији Рио Сава од стране Путева Србије.
Рудник би изазвао системско кршење аудских права, укључујући право на воду и погазио би урођено право Природе да се природно развија.
Овај рудник би нанео непоправљиву штету свим припадницима више од 150 заштићених биљних и животињских врста којима су Јадар, Рађевина, Цер и Иверак једини дом.
У Српској академији наука и уметности је 6. и 7. маја одржан скупо под називом „Пројекат Јадар – Шта је познато?“ на коме смо имали прилику да излажемо. Сви радови који су представљени увршени су у зборник радова у издању САНУ под истоименим насловом као и скуп. Закључак Спрске академије наука и уметности је јасан, руднику литијума није место у Јадру и Рађевини.
У септембру 2021. смо заједно са још два удружења поднели Жалбу Секретаријату Бернске конвенције што је прва међународна жалба овог против овог пројекта. Рок Владе Србије да одговори по овом Жалби био је крај јануара 2022. што је резултирало укидањем пројекта „Јадар“ 20. јануара 2022. што је Министарство заштите животне средине и доставило Секретаријату Бернске конвенције у Стразбур 28. јнауара 2022. Почетком априла земљиште је коначно пренамењено и враћено у пољопривредно и шумско. Након заседања Скеретаријата у априлу ове године донета је одлука да се случај против државе Србије ипак неће одбацити те да ће Секретаријат услед забринутости за еколошку вредност Јадра и Рађевине наставити да прати дешавања при чему је затражено од Владе Србије да их о кретањима сада већ укинутог пројекта извештава. Следеће заседање по овом случају биће у априлу 2023.
Са члановима међународне мреже Yes To Life No To Mining / Да животу не руднику, заједно смо написали и објавили Коминике „На првој линији рударења литијума“ у коме су представљени сви проблеми са којима се заједнице широм света суочавају и представили наша, добро промишљена решења и алтернативе.
Пројекат „Јадар“ и цео естаблишмент који стоји из ањега, у потпуности игноришу културно наслеђе у Јадру и Рађевини које би било директно угрожено и/или уништено. Долина Јадра и повезани предели Тршић-Троноша, Цер и Рађевина су једни од најдуже насељених у Европи и предсатвљају музеј на отвореном од великог значаја како за српско, тако и за светско наслеђе и наша је дужност да га сачувамо. Долина Јадра је седиште преко 50 праистoријских налазишта а сам град Лозница око 120 регистрованих локалитета.
Овај пројекат и слични пројекти НИСУ од националног интереса. Да, нама су потребна нова радна места, али одржива на период од 100 година и више, а не пројекти који ће жртвовати нашу земљу, Природу и људе. Одбијамо да нам се на недемократски начин и одозго намећу туђе идеје развоја и да нам се говори шта је добро за нас, док се пљачка Природа која је у Рађевини чувана вековима.
Јадар и Рађевина су насељени дуже од 6000 година у континуитету. Одбиијамо да одавде одемо и захтевамо да се наше Право да кажемо НЕ у потпуности испоштује.
Сви морају знати да ни ова, нити било која друга компанија нема нити ће икад имати ДРУШТВЕНУ ДОЗВОЛУ ЗА РАД. Јасно и недвосмислено кажемо НЕ овом пројекту без могућности за преговоре.
Зарад приватног интереса рударских компанија, у послeдњој деценији, од 2012. владајући ауторитарни режим изменио је Закон о рударству и геолошким истраживањима, Просторном планирању, Закон о референдуму и народној иницијативи и Закон о експропријацији како би у потпуности уништио цивилизацијски ниво људских права и демократије и како би рударске компаније владале над животом и власницима имовине у Србији.
Нико нема право да уништи 20 000 и више пољопривредника за 3% рудне ренте, ако и то плате, и то криминално урађене на профит а не на количину. И све то за пар стотина лоших радних места.
Пројекат „Јадар“ у овом тренутку не постоји у правном и законском оквиру Републике Србије и тако ће и остати јер изнад свих закона и интереса мањине јесте и мора бити Право да се каже НЕ које подразумева право староседелаца и локалних заједница да сами одлучују о својој будућости као једном од највиших људских права.
Међутим, у нашој земљи и региону и постоји јако много компанија које имају истражне дозволе, не само за литијум и бор. Сада већ дужим радом утврђено је да се ради о некаквој врсти „рударске хоботнице“ која послује захваљујући добрим контактима са домаћим политичарима, а све на штету народа и државе Србије. О тим случајевима биће речи у наредним текстовима.
Аутор прилога :Марија Аимпић
