Истина или заблуда? Реалност или „теорија завере“?

Истина или заблуда? Реалност или „теорија завере“?
Колико су политичари повезани између себе, да ли раде за себе, за народ Србије или за интерес страних координатора а себи на корист, је свакодневна тема на готово свим јавним местима окупљања као и на друштвеним мрежама. Ако сагледамо целу политичку сцену која се „врти“ последњих тридесет и више година на политичкој сцени Србије можемо закључити само једно – све исти људи који се само ротирају и по потреби праве коалиције у једном тренутку са „истомишљеницима“ а већ у другом, са бившим противницима уз одређене компромисе. Шта их све повезује и зашто не дозвољавају ни једном новом политичару (који би можда и радио за добробит народа) да исплива и пробије себи пут до врха политичке пирамиде.

Направимо мали осврт на неке политичаре „позиције“ и „опозиције“ па ће нам нешто можда бити и јасније. Ево неких корена поједних политичара обе стране:
1) Александар Вучић, син Анђелка Вучића, директора Завода за израду новчаница и кованог новца у Топчидеру, и Ангелине (девојачки Милованов из Бачког Градишта), секретарке из амбасаде САД у Београду, касније спикерке на ТВ Београд.
2) Ана Брнабић, унука потпуковника ЈНА Антона Брнабића са отока Крка који је ослобаћао Дедиње од својих власника 1944-1946 и ћерка Зорана Брнабића, комунистичког функционера и директора Поште.
3) Ивица Дачић, син Десимира, верног Титовог полицијског команданта у Метохији и Житорађи.
4) Млађан Динкић, син Миросинке, гувернера Народне банке Југославије за време Тита и шефице Анђелку Вучићу.
5) Борис Тадић, син официра ОЗН-е Љубе, комунисте па праксисовца тј. ултралевичара.
6) Зоран Ђинђић, син пуковника војно-обавештајне службе КОС-а Драгомира.
7) Ненад Чанак, син комунистичких и аутономашких функционера, отац Милан је био комунистички градоначелник Новог Сада и велики аутономаш.
8) Мирјана Мира Марковић, тетка Даворјанка је била Титова ратна секретарица и љубавница, ћерка комунистичког руководиоца Моме Марковића и револуционарке Вере Милетић, њен стриц комунистички руководилац Драгослав Дража Марковић, је почетком седамдесетих важио за најмоћнијег човека у СР Србији.
9) Вук Драшковић, син партизана Видака, касније дописник Тањуга из Африке. Шеф кабинета Мике Шпиљака, председника Председништва СФРЈ.
10) Војислав Шешељ, са 16 година постаје најмлађи члан Савеза комуниста Југославије, најмлађи Титов докторант на Правном факултету, докторирао на тему ”Марксистички концепт наоружаног народа”.
11) Драгољуб Мићуновић, СКОЈ-евац познат по томе што је репетирао пиштољ као гимназијалац на часовима како би застрашио професоре и као јахач свештеника СПЦ, био је и УДБ-аш на Голом отоку, једини рехабилитовани голооточанин, касније вођа “Црвеног универзитета Карл Маркс” током студентских протеста 1968.
12) Соња Лихт, један од вођа студентских демонстрација 1968. и оснивач “Црвеног универзитета Карл Маркс” током тих протеста.
13) Латинка Перовић, историчар и творац ”Друге Србије”, комунистички функционер, цензор и секретар Савеза комуниста Србије од 1969-1972.
14) Весна Пешић, ћерка Душана, партизанског борца и тужиоца у Титовим судовима.
15) Вук Јеремић, унук Шерифа Буљубашића и Садете Поздерац, чији је отац Нурија Поздерац, потпредседник АВНОЈ-а. Он је изданак једне од најугледнијих комунистичких породица из БиХ, које тамошњи медији воле да зову ”Бошњачки Кенедији”. Син је Михајла Јеремића, Титовог и Слобиног директора компаније Југопетрол.
16) Марко Ђурић, унук Најдана Пашића (синовац Николе Пашића) Брозовог функционера и председника Уставног суда СР Србије који је спроводио и извршавао устав из 1974.
17) Ирена Вујовић, функционер СНС, праунука Николе Ковачевића, оснивача Коминтерне и Титовог амбасадора, брата народног хероја, револуционара и масовног убице Саве Ковачевића.
18) Вук Хамовић бизнисмен милијардер, син Радета, народног хероја и Титовог генерала који је ослобаћао Дедиње од својих власника 1944-1946 и касније био дугогодишњи Начелник Генералштаба ЈНА.
19) Миодраг МК Костић, бизнисмен, синовац Бранка Костића, председника Председништва СФР Југославије.
20) Мића ”Мегадтренд” Јовановић, син комунистичког руководиоца Божина Јовановића, најмоћнијег човека у источној Србији, члана ЦК СКЈ и члана најужег Титовог кабинета током 60-тих.
21) Драган Веселинов, син Јована, комунистичког руководиоца и једног од твораца аутономаштва у Војводини и најмоћнијих људи у Србији, отац и стриц су били кољачи банатских Немаца и српских кулака непосредно после рата.
22) Жарко Кораћ, син Вељка, марксисте и ОЗН-аша, помоћника Титових министара и шефа партије на Филозофском факултету у Београду.
23) Кори Удовички, ћерка Лазара, учесника Шпанског грађанског рата, аутономаша, комунистичког руководиоца и дугогодишњег амбасадора СФР Југославије у више земаља (Аргентини, Венецуели, Бразилу итд.)
24) Јелица Минић, бивши помоћник министра спољних послова је ћерка Милоша и Милке, истакнутих кадрова из времена Јосипа Броза, њен отац је био министар иностраних послова Југославије, и пре тога главни тужилац у процесу против Драже Михаиловића из 1946. године који до краја живота није одао тајну где је сахрањен генерал Дража Михаиловић.
25) Жељко Ражнатовић Аркан, службеник УДБ-е и Савезног СУП-а, ратни командант, син Вељка партизанског борца, пуковника ЈНА.
26) Наташа Кандић, ћерка мајора ОЗН-е Павла који је наредио стрељање Срба у Тополи 1944, потоњи генерал ЈНА.
27) Сташа Зајовић—”Жене у црном”, ћерка Јоле Зајовића из Котора, партизана који је 1944. стрељао Београђане приликом ”ослобођења“.
28) Биљана Ковачевић-Вучо, ћерка Вељка, партизанског народног хероја, генерала ЈНА и помоћника савезног секретара за народну одбрану.
29) Соња Бисерко, шеф кабинета савезног секретара иностраних послова СФРЈ Будимира Лончара и дипломатски представник СФРЈ у Лондону и Женеви, ћерка партизанског борца Ђура који је био Титов дипломата у Египту и Алжиру.
30) Бошко Јакшић, перјаница листа Политика и највећи стручњак за међународне односе, син Павла, Титовог генерала и народног хероја, команданта Београдске војне области и помоћника начелника , снаја генерала ЈНА Саше Суше и супруга функционера Савезног СУП-а СФРЈ.
31) Душка Јованић, новинар и писац, унука народног хероја и генерала ЈНА, Ђока Јованића.

Шта обједињује све наведене? Можда то што су сви деца комунизма тј деца УДБ-е и ОЗНА-е? Да ли је ово случајно или не, свако нек размисли и изведе закључак. Народне изреке су сажета мудрост овог народа, а једна од њих је „Врана врани очи не вади“. Неретка сазнања су (као и нагађања, будимо реални) да готово сви политичари имају своје фирме ( личне или регистроване на рођаке и друга лица) и да послују између себе а у јавности су често супротни табори. Са ове тачке гледишта а по ономе што смо проживели последњих деценија а и више ( да не идемо даље кроз историју), обичан човек може доћи до једног простог закључка – а то је : ово је једна глумачка секција која има страног координатора, а који им одређује шта ће ко, коме, када и колико дуго да глуми, уз одређене бенефите….те да је све ово један велики рејалити, најскупљи на свету, за овај намучени и исцрпљени народ. Реалност или „теорија завере“?? Пресудите сами…

Аутор
Бобан Момировић