Истином против издаје,расчињен монах Антоније,који је први подигао глас против потапања Ваљевске Грачанице,годинама организује литије по Београду.Без обзира што га је СПЦ расчинио као монаха он као грађанин има право да се јавно противи неким догађањима у Србији.Део верујућег народа остао је уз њега 365 пута и борио се за нека своја уверења.Ја нећу у свом писању улазити у црквену одлуку да се овај монах расчини већ ћу своју причу засновати на њему као грађанину Србије који по уставу има право на своје мишљење и ставове,као и на поступке надлежних органа реда ових дана када су га два пута хапсили и присилно одводили у притвор.
Монах Антоније Давидовић одлуком Црквеног суда лишен монашког чина и искључен из црквене заједнице 2010 године
Пресуда Црквеног суда је, сходно црквеним правилима, достављена Великом црквеном суду, Епархији Рашко-Призренској и бившем монаху Антонију под именом Драган Давидовић.
Е сада да причамо о Драгану Давидовићу грађанину Србије,који као грађанин са својим присталицама има своје мишљење и жели да јавно саопшти грађанима.Да ли он то има право.Покушаћу и ако нисам правник,као обичан грађанин да растумачим неке одредбе
ЗАКОНА О ЈАВНОМ ОКУПЉАЊУ
(„Сл. гласник РС“, бр. 6/2016)
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Предмет уређења
Члан 1
Овим законом уређују се јавна окупљања (у даљем тексту: окупљања) у Републици Србији.
Члан 2
Мирно окупљање је слободно.
Свако има право да организује окупљање и да у њему учествује, у складу са овим законом.
Лични мој став да Драган Давидовић(Монах Антоније) није направио прекршај из члана 2 овог закона,који говори да је дозвољено мирно окупљање,а такође и као организатор и учесник није прекршио став 2 овог закона,о чему постоје видео материјали.
Појам јавног окупљања
Члан 3
Окупљањем, у смислу овог закона, сматра се окупљање више од 20 лица ради изражавања, остваривања и промовисања државних, политичких, социјалних и националних уверења и циљева, других слобода и права у демократском друштву. Лични мој став да Драган Давидовић(Монах Антоније) није направио прекршај из члана 3 став 1 јер је изражавао и остваривао своја национална уверења и циљеве са својим истомишљеницима.
Окупљањем, у смислу овог закона, сматрају се и други облици окупљања којима је сврха остваривање верских, културних, хуманитарних, спортских, забавних и других интереса. Лични мој став да Драган Давидовић(Монах Антоније)није направио прекршај из члана 3 став 2 јер је окупио своје присталице у сврхи остваривања верских интереса.
Место окупљања
Члан 4
Место окупљања, у смислу овог закона, јесте сваки простор који је без услова или под истим условима, доступан индивидуално неодређеном броју лица.
Затворени простор, у смислу овог закона, јесте простор, објекат или просторија ограђена или означена, у којој се врши окупљање и у коју се може ући или из ње изаћи само на за то одређеном месту.
Члан 5
Окупљање се може пријавити и одвијати и као кретање учесника окупљања на одређеном простору (у даљем тексту: окупљање у покрету).
Окупљање у покрету може се одвијати кретањем и заустављањем кретања на одређеним местима између места поласка и места завршетка кретања.
Е сад питање пријаве окупљања о чему не могу да коментаришем јер немам сазнања,али постављам питање надлежнима,како је било дозвољено 365 пута а сада не може се човек ни кретати јавном површином са својим пријатељима,претпоставка да исти се шетао пионирским парком(односи се на задњи данашњи случај),и шта се десило после ових 365 пута да се сада не дозвољава.Чиме је грађанин Драган кршио јавни ред и мир и питање о псотупању полиције која после 365 дана узима ствари у своје руке и решава да примени закон…Ајде сада нећемо да покажемо да је демократија у Србији,када све више људи почне да верује том грађанину,ајде да га хапсимо јер почео је да скреће пажњу широким масама људи,а то значи да смањује утицај политичара и обећања некоме(иза затворених врата) да ће и овај протест да прекине се хапшењем Драгана,како би показали силу којом држава уводи јавни ред и мир…
Тако је и са другим људима и догађајима,када је политичарима потребно да они слободно се окупљају и износе своје ставове,органи реда их обезбеђују,а када ти скупови се омасовљавају и тиме политичари губе углед,онда иде полицијска репресија и хапшења…Неко би рекао ово је исто свагде у свету,сведоци смо народног бунта у Француској,Грчкој,Чешкој,Грузији,Пакистану ових дана,па само изводим закључак да се неко у Србији уплашио до тада небитних шетача и верника…
Јован С.Керешић
