https://tsd-tv.com/e5fc0f79-2a03-49f5-ab80-1a77fe4cb06c
Идеја за покретање телевизијског канала потекла је од господина Далибора Вишића који је, бавећи се бизнисом и живећи у Њемачкој, уочио велики проблем у информисаности и комуникацији унутар српске заједнице као и осталих народа са простора Западног Балкана, који живе и раде у Њемачкој. Исељеници прате програме националних телевизија из еx Yу региона које су све само не независни медији и који дјелују под великим утицајем власти, а углавном се баве сопственом промоцијом или унижавањем неистомишљеника са врло малим удјелом културног и образовног програма. Информације које долазе из ЕУ и свијета се преносе и тумаче углавном у дневно – политичке сврхе и како коме одговара. У народу је на тај начин пробуђен евроскептицизам, осјећај да је ЕУ против њих и да их сматра и третира као грађане другог реда.
Тако је настала идеја да се оснује једна права независна српска телевизија у Њемачкој која ће се обраћати директно дијаспори и која ће се бавити проблемима и потребама наших људи у дијаспори, помагати у сналажењу и интеграцији, информисати их о битним стварима , а тичу се њих самих. Задатак ове телевезије је и да са једног апсолутно неутралног становишта информише дијаспору о дешавањима у ЕУ, свијету и земљама Западног Балкана. Телевизија је једно везивно ткиво за све Србе и остале народе еx YУ, која би међусобну комуникацију и сарадњу подигла на један виши ниво.
Телевизија се бави промоцијом српске културе, традиције, привредних и туристичких потенцијала Србије и осталих земаља еx YУ, приближавајући их на тај начин свијету, а у исто вријеме и новим нараштајима наших исељеника који су рођени у Њемачкој и другдје ван матице.
Далибор Вишић је организовао и спровео многе хуманитарне акције које су за циљ имале помоћ људима широм ЕX YУ, а покретање овог тв канала би свакако био искорак даље.
Радио Мајами је модеран музички радио који свој програм емитује преко нета.
Наши слушаоци, пореклом са Балкана, који живе и раде у Мајамију и широм Америке, имају медиј који 24 сата дневно брине о њиховом добром расположењу.
Радио Мајами нуди старе и нове поп-роцк нумере са ЕX YУ простора, „филоване“ најбржим информацијама и занимљивостима, уз неизбежне контакт програме и наградне игре.
Наш слоган је “Само домаће”.
До слушања!!!
Чикаго Дешавања је интернет портал који покрива и прати сва културна и музичка дешавања у Чикагу. Поред тога можете поставити бесплатне огласе и пронаћи смештај или посао.
Радио Авала Чикаго и ТВ емисија Српска Разгледница из Америке. 24 цаса дневно на радију и 100 пута месецно на 15 ТВ станица. Најпопуларнији радио и ТВ на српском језику у Америци и Канади. Контакт:radio@radioavala.com 1-224-286-4383
Наташа Лазић Милошевић живи у Лас Вегасу и на свом Yоутубе каналу “Живот у Америци“ представља Америку из свог угла. Позитивне и лоше стране живота у Америци, приче о животу, трагању обичног човека за срећом, превазилажењу потешкоћа, путовања и много разне занимљивости можете пронаћи на Наташином каналу који има више од 14 хиљада пратилаца.
Први српски подкаст у Америци, под називом “First Generation Americans“, водитеља и уредника Александра Пејића привукао је велику пажњу јавности. Гост подцаста био је и наш прослављени новинар, активиста и режисер Борис Малагурски, као и неколицина успешних људи пореклом са простора бивше Југославије који су са Александром поделили своју причу о животу у Америци.
Мирослав Радосављевић
https://www.youtube.com/channel/UC7nEVSUY6UJi1kRaOwagnVA
Рођен 20. априла 1980. у Јагодини. До своје седамнаесте године живи у Медвеђи код Деспотовца са старијим братом, бабом и дедом док су му родитељи у Швајцарској. Основну школу завршава у Медвеђи и Великом Поповићу. Након основне школе није се даље школовао јер су услови школовања у то време били јако лоши. Од 1994. бави се каратеом. Данас је носилац црног појаса. За последње две деценије обучавао је више стотина деце. Године 1997. одлази у Швајцарску где проводи две године. Марта 1999. враћа се у Србију и одлази у војску. Војну обуку пролази у ратним условима а по завршетку обуке добија прекоманду у граничне јединице тадашње Војске Југославије. Првих месец дана био је на југословенско-бугарској граници где дужи службеног пса Ерда, а затим осам месеци на југословенско-албанској граници где дужи службеног пса Боба. По завршетку војне обавезе враћа се у Швајцарску. Године 2002. године на чату први пут користи име ЕРДБОБ и под тим именом упознаје своју данашњу супругу Снежану. Заједно су на свет донели четворо деце: Огњена, Сребрена, Гвоздена и Невену. Како су деца велики трошак, обавеза и напор, након много финансијских проблема, он 2007. преузима најтежу улогу у животу… Улогу мајке… А Снежани даје лакши део посла, стално запослење у Швајцарској пошти. Од тада све креће набоље. Наредне године придружује се аматерском позоришту „Хоризонт“ под вођством пријатеља Ненада Милића. У „Хоризонту“ добија једну од две главне улоге у представи „Европејци“. Заједно са позориштем више пута се појављује у штампи, на радију и телевизији и у улози водитеља и глумца на забавама. Био је и члан хумористичке музичке групе „Музиканти“, коју су такође чинили чланови позоришта. Прву професионалну видео-камеру купује 2009. и из хобија почиње да се бави снимањем венчања и других прослава. За само пар година, од аматерског бављења снимањем и фотографијом прелази у професионалне воде. Креативност и оригиналност доводе га на значајно место у том свету. Његов оригинални стил рада много пута је копиран од стране како млађих тако и старијих колега, што њему ни најмање није сметало. Напротив, драге воље обучавао је свакога ко би му пришао јер је на тај начин и народ коме припадају он и његова породица добијао нешто више, лепше и боље. Његова љубав према сопственом народу и лепоти српског језика управо су разлог за стварање ове збирке песама. Њоме Ердбоб жели читаоцима да поклони осмех али и тему за размишљање, јер у његовим песмама има како хумора и вулгарности, тако и критике друштва и света у коме живимо. Личним примером се труди да подстакне и мотивише људе око себе да верују у своје снове, да раде оно што воле, да буду са онима које воле, да буду оно што јесу, да се боре против „беле куге“ и за своје место на свету.
https://drive.google.com/file/d/1edemB7gWDaccvgAcyGq1KaHjq1XY_KLz/view
SERBINFO.CH је професионални и неутрални информативни портал на којем свакодневно можете наћи актуелне и корисне информације из Швајцарске на српском језику.
SERBINFO.CH на једном месту нуди све информације које су неопходне за шватање швајцарског система, друшвтеног, економског и политичког живота. У том смислу Сербинфо.ч је полазна тачка свима онима који желе да започну свој живот у Швајцарској, али и информативни ослонац онима који већ живе у Конфедерацији.
Сербинфо је једини интернет портал на српском језику који је признат од швајцарских институција и суфинансиран је од стране Савезне канцеларије за миграције (СЕМ) у оквиру Кантоналних програма за интеграције (ПИЦ 2018 – 2021).
Сербинфо.ч има развијену сарадњу са Амбасадом Републике Србије у Берну, Министарством спољних послова Републике Србије и са Управом за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
SRBI.CH је највећа србска информативна онлине платформа у Швајцарској, са мото „од Срба за Србе“. На сајту се можете информисати о актуелним новости и вестима, календар догађаја, распоред Богослужења Србске Православне Цркве у Швајцаркој и јединственим водићем за Србске фирме, Фолклорна друштва, Удружења и клубова, Православље и допунске школе на србском језику у целој Швајцарској.
Заједница Срба основана је 2014. године, са иницијативом да се окупе и уједине Срби у Швајцарској. Озбиљношћу и континуираним радом Заједница Срба је успела да до данас у свом окриљу окупи преко педесет српских удружења у Швајцарској, промовишући њихове активности и подршком ојачава њихов рад. Главна идеја водиља је да окупљеним члановима помогне у остваривању својих права у Швајцарској, кроз директне контакте којим се утврђују реалне потребе и проблеми са којима се сусрећу. Самим тим се ојачава јединство Срба у овој земљи и ефикасније долази до резултата у сарадњи са швајцарским институцијама. Циљ Заједнице је формирање чврсте базе са ефективним тимом која ће бити доступна свим Србима у Швајцарској, на коју се могу увек ослонити, без икаквог финансијског оптерећења по чланове.
Међу приоритетне циљеве Заједнице спада и подршка и додатно усавршавање наших људи који се налазе у швајцарским институцијама, ради боље сарадње и већег утицаја у швајцарском систему. Заједница се залаже да се медијска слика о Србима у Швајцарској мења, која је нарушена током ратних година, јер у Швајцарској ради велики број наших стручњака и квалитетних младих људи за које се углавном не зна. Тим људима је потребно пружити шансу да се боре и представљају свој народ у земљи у којој живе и у којој стичу породице. Већина Срба који живе и раде овде је претрпела огроман број последица који носи негативни имиџ земље, од присилног одрицања од својих корена и националног идентитета, од губитака у пословном окружењу, добијања неадекватних послова и немогућност напредовања на послу, јер су пореклом Срби, до социјалних изолација и дискриминација, које су и данас присутне, али у много мањој мери. Овим се подиже свест да сваки члан својим активностима доприноси угледу наше земље и Срба у Швајцарској. Стварањем позитивније социјално-економске климе и позитивније слике која се шаље кроз медије, веће су могућности да се све боље и лакше оствари интеграција у швајцарско друштво, што је битна ставка за људе који живе или намеравају да део свог живота проведу у овој дивној земљи. Бољом информисаношћу чланова о законским регулативама и правима овде, брише се присутна граница маргинализације, јер у већини случајева услед недовољног познавања језика и законодавства, људи лутају у потрази за одговорима, и дешавало се да услед непотпуних информација не остваре своја права која су им иначе доступна и гарантована законом. Заједница у овом случају преузима на себе улогу координационог и информативног центра, тако да наши чланови добијају детаљне инструкције и упутства коме се и како даље обратити. Негативном имиџу доприносе и натписи у медијима циљано урађених од стране других националности или интересних група, како би швајцарско друштво створило криву слику о нашем народу, што се директно може одразити на животне статусе и стандарде Срба. Правовременом интервенцијом Заједница је спречила да се сличне неправде упрене према нашем народу не дешавају, јер је Швајцарска демократска држава у којој живи преко 140 нација и народности.
Један народ је јак онолико колико је јак његов језик и култура, пример за то је енглески. Већина породица је попустила под притиском да „није добро“ јавно се истицати и изјашњавати као Срби, па је занемарила део који се тиче образовања и учења српског језика код своје деце. Нема ничег лепшег него видети наше дете које зна да говори и чита ћирилицу, које зна шта је крсна слава, које зна своје порекло, које зна да су из његовог народа потекли светски великани попут Николе Тесле, Михајла Пупина, Милеве Ајнштајн, Иве Андрића, Новака Ђоковића. Ни у најтежим животним условима и ратовима, ропствима, наши преци, они чији сте ви сада потомци, се нису стидели што су Срби, немојте ни ви сада. Заједница је успела да пружи подршку Допунским школама у Швајцарској, да оствари сјајну сарадњу са родитељима чија деца похађају допунску наставу на српском језику, и створи јаку мрежу и основ за нова дружења и пријатељства међу нашом децом и родитељима кроз спортско-реакреативне и културне активности. Сматрамо да је добар пример да се српска деца која су рођена у Швајцарској науче пријатељству, љубави и важности међусобне подршке. Научени од малена оваквим животним вредностима, неговаће тај однос ка својим сународницима и када одрасту, да једни другима буду ослонац, а не камен спотицања и разједињења. Још једна напомена битна за омладину је да је знање српског језика и потврда из допунске школе додатни бенефит приликом запошљавања.
Заједница препознаје културу као златну нит која везује матицу и дијаспору, и наше друштво са швајцарским. Култура је најфинији облик да уважите туђу вредност, а да представите своју. Српска деца су кроз културно-уметничка друштва и представе на немачком језику одушевиле швајцарску публику. Бројна учешћа на Интернационалним данима управо служе да покажемо богатство наше традиције (кроз српску кухињу, обичаје, народну ношњу, песму, музику) сву топлину, срдачност и гостопримљивост српског народа.
Изузетно је битна ставка сарадња матице и дијаспоре, јер дијаспора сама по себи има јак потенцијал, уколико је уједињена. Покушавамо да премостимо да се људи који су у дијаспори не осећају „напуштено“ од стране матице, предочавајући институцијама у Србији, проблеме са којима се суочавамо, и у сарадњи са њима директно креирамо стратегију очувања српског идентитета и интереса. Битна ставка оваквих активности је помоћ у економском саветовању фирмама из Србије и Републике Српске које желе да остваре економску сарадњу са фирмама у Швајцарској, и промоција Србије потенцијалним инвеститорима из Швајцарске. У прилог томе говори чињеница да све већи број швајцарских фирми види Србију на инвестиционој мапи, и пребацује део свог пословања у матицу.
Заједница је до сада, бројним акцијама показала своје велико срце и у Швајцарској и у матици. Бројне хуманитарне активности су доказ да је сваки предлог чланова битан, где смо директно помогли угроженим породицама, деци са Косова, обнову здравственог диспанзера, православних храмова и др.
Заједница Срба је отворена за све проактивне људе, пре свега младе људе, којима Заједница може помоћи у развоју и реализацији креативних идеја, акција и програма којима се побољшава и њихов и статус људи у заједницама у којима живе. Заинтересовани смо да се наши школовани, успешни људи, пре свега млади, у Швајцарској, јаве Заједници у циљу преноса позитивних искустава и знања која су стекли у Швајцарској, које би желели да представимо као пример „добре праксе“ генерацијама које сазревају у Швајцарској и матици. Руководећи се идејом да је омладина здраво језгро једног друштва, Заједница уводи у своју управу младе, школоване људе који су спремни да преузму одговорност.
Само уједињени и усаглашени можемо постати један од кључних фактора у доношењу одлука које се тичу нашег живота у Швајцарској, и бити тачка ослонца једни другима.
РАДИО ДУНАВ је од 18. маја 1998. године почео да емитује програм под садашњим, новим именом у оквиру предузећа «ДИФУЗИЈА» д.о.о. и са одашиљачем снаге 1 кW на новој, градској фреквенцији 101,5 ФМ. Оснивачи РАДИО ДУНАВА су запослени (75%) и Заједничко веће општина (25%). Екипа од 8 стално запослених је у почетку стварала 12 часова сопственог програма, да би током година и модернизовањем емисионог и монтажног студија данас емитовала 24 часа, највећим делом сопственог програма.
Велику популарност и слушаност у граду Вуковару и околним местима РАДИО ДУНАВ може да захвали добром избору музике (50% народна-фолк музика, 25% домаћа поп-рок и 25% страна музика), правовременом и објективном извештавању о политичким, друштвеним, културним, спортским и другим догађајима у региону као и веома способним водитељима који су слушаоцима као «још један члан домаћинства».
Програм реализујемо на српском језику, а истраживања и контакт-емисије доказују да РАДИО ДУНАВ, без обзира на ту чињеницу, слушају и већински народ и друге националне мањине на подручју које покрива сигналом. Једно време су на нашим таласима емитоване и емисије на језицима мађарске, украјинске и русинске националне мањине, а дужи низ година и емисије свих релевантних домаћих и страних невладиних организација које делују на овом простору и које су биле укључене у демократизацију друштва и стварање претпоставки за приступање Хрватске Европској унији.
У времену економске кризе генерално је смањен број оглашивача, али се на нашим таласима и даље оглашава велики број комитената са подручја Вуковара, Винковаца и Осијека дајући нам поверење не само због великог броја слушалаца, него и због цена услуга које су прилагођене актуелним условима живота у Вуковару и чињеници да су прихватљиве и за тзв. велике и мале оглашиваче.
ОСНОВНИ ПОДАЦИ
НАЗИВ: ДИФУЗИЈА – друштво с ограниченом одговорношћу за емитирање радијског програма, трговину и угоститељство
СКРАЋЕНИ НАЗИВ: ДИФУЗИЈА д.о.о.
СЈЕДИШТЕ: Еугена Кватерника 1, 32 000 Вуковар
Тел: 032/414-705
Фаx: 032/414-706
web adresa: www.radio-dunav.com
e-mail: redakcija@radio-dunav.com
Уживајте у пријатном амбијенту и музици која негује звук родног краја!
Uživajte u prijatnom ambijentu i muzici koja neguje zvuk rodnog kraja!
Као дио компаније “Независне новине” из Бањалуке, Нес радио је почео емитовати програм 01.06.1997.г. на фреквенцији 99,9 МХз. Нес је постао препознатљива радио станица која својим слушаоцима осим квалитетне забавне музике нуди објективне и свјеже информације и низ тематских емисија.
Припрему и реализацију 24-часовног програма обавља 12 стално запослених радника, новинара-водитеља, техничара и помоћног особља са којима се можете упознати на страни Импрессум.
Програм емитујемо на шест фреквенција и својим сигналом покривамо 2/3 Босне и Херцеговине, али и дио Хрватске. Према слободној проћени на територији коју покривамо сигналом живи цца 2 500 000 људи.
ФРЕКВЕНЦИЈЕ:
ГРАД САРАЈЕВО 87,7 МХз
ГРАД БАЊАЛУКА 88,4 МХз
РЕГИЈА КОТОР ВАРОШ 89,7 МХз
РЕГИЈА ТУЗЛА 95,5 МХз
РЕГИЈА БИХАЋ 99,3 МХз
РЕГИЈА БАЊЛУКА 106,4 МХз
Провјерено чист ФМ сигнал имамо у следћим већим градовима: ЗАГРЕБ, ПЕЋУЈ, ЖУПАЊА, ЛОЗНИЦА, ТУЗЛА, ОГУЛИН, СИСАК. Навели смо ове градове као маркере јер се подразумјева да се програм чује у простору између њих. Квалитет сигнала у том простору зависи од конфигурације терена и рада локалних радио станица на блиским фреквенцијама.
Програм који емитујемо припремамо за све градјане БиХ без обзира на њихову националну или вјерску припадност. Прва смо радио станица из Републике Српске која је успоставила контакте и размјену прилога са радио станицама из Федерације БиХ, још давне 1997 године у вријеме потпуне медијске блокаде.
С тим у вези, од почетка до данас, задржали смо слоган “Мјесто гдје престаје мржња, а почиње љубав”.
Посједујемо властиту дигиталну радио продукцију, два студија и велики маркетинг тим који опслужује многобројне комитенте са простора бивше Југославије.
Према свим релевантним домаћим и медјународним истраживањима, Нес радио се налази међу три најслушаније радио станице у БиХ.
Добитници смо бројних награда за допринос развоју електронских медија и независног новинарства. Нес радио је био медијски покровитељ и суорганизатор бројних културно – спортских дешавања у БиХ, а међу њима је био и „Избор за спортисту године БиХ“.
“Радио Џунгла” из Добоја почео је са радом 22. децембра 1997. године. Програм у властитој продукцији емитујемо 24. часа дневно. Прва смо приватна радио станица на подручју добојске регије и финансирамо се из средстава које остваримо путем маркетинга.
Сигналом покривамо подручје регија Добој, Бања Лука и Котор Варош и за наведене регије посједујемо дугорочну дозволу за емитовање програма издату од стране Регулаторне агенције за комуникације (РАК) у БиХ. Према проћенама, на територији коју покривамо својим радијским сигналом, живи око 415.570 људи.
Програм радија се емитује на три различите фреквенције и то у РДС, стерео сигналу: регија Добој ФМ 101,1 МХз, подручје града Добоја и околине ФМ 103,6 МХз, те регије Бања Лука, Котор Варош и Челинац 92,0 МХз.
Сигналом покривамо подручје сјеверног дијела земље и наш сигнал можете пратити на подручју: Бања Луке, Лакташа, Приједора, Новог Града, Козарске Дубице, Градишке, Српца, Брода, Дервенте, Модриче, Шамца, Добоја, Станара, Петрова, Прњавора, Теслића, Челинца, Тешња, Усоре, Грачанице.
Програм уживо преко интернета емитујемо путем наше wеб странице: www.дзунгла.нет
Према истраживањима слушаности, наш програм у истом омјеру прати женска и мушка популација становништва. Програм у највећем броју прати популација од 20. до 55. година старости. Током дана, ударни термини слушаности су од 07. до 10. часова, од 11. до 14 часова, те од 15. до 17. часова.
Током протеклих година рада израсли смо из мале локалне радио станице, са свега неколико запослених, у запаженог медијског партнера који је обезбједио своје мјесто на скали радио пријемника путем наших фреквенција. Марљивим и упорним радом изборили смо се за ласкаво мјесто медијског савјетника и промотера наших пословних клијената, борећи се само елементима здраве конкуренције.
Емитујемо програм музичко-забавног карактера, без политике и ширења негативне енергије, лоших информација и досадне музике. Настојимо да сваким даном ширимо породицу наших вјерних слушалаца, јер како каже један џингл са почетка нашег рада: … будите срећни, живот је забава, свијет је џунгла … 🙂
Остварили смо запажену сарадњу са великим број радио и телевизијских станица у БиХ и региону. “Радио Џунгла” је чланица АЕМ БиХ. Били смо медијски спонзори бројих културних, забавних, музичких и спортских манифестација, а наши чести гости су бројни естрадни умјетници и музички бендови.
Српско-Румунски Центар за Развој ( ЦДСР ) је основан на Аранђеловдан
21.11.2004.године, од стране групе српских привредника који живе и раде на територији Румуније. ЦДСР је културно-привредно удружење и основано је као невладино и непрофитно удружење грађана, формирано ради обављања културних, привредних и информативних активности.
У кадру ЦДСР основан је Радио Банат Линк марта 2007. године и сигнал пуштен путем интернета путем њеб сајта банатлинк.ро.
У марту 2007. године је путем њеб странице банатлинк.ро, пуштен је сигнал радија Банат Линк који је основан у оквиру Српско-Румунског Центра за Развој, а на иницијативу српских дипломатско конзуларних представништва у Румунији, Генералног Конзулата Р.Србије у Темишвару и Амбасаде Р.Србије у Букурешту.
„Радио Банат-Линк“ емитује свој информативни и културни програм на српском језику везано за подручје града Темишвара и околине. Само оснивање овог медија имало је за циљ афирмацију културног духа српске музике и културе, подстицање младих да одрже српску културу и традицију и информисаност грађана српске националности на подручју румунског дела Баната, о активностима и догађајима из њихове околине.
Имајући у виду да је програм српског радија Банат Линк био доступан само преко
Интернета, главна мисија ове цивилне радио-станице била је да прошири звучни сигнал, да конкурише за фреквенцију намењену српској националној мањини (на коју је имала право по румунским законима) како би грађани српске националне мањине који живе у селима и немају приступ Интернету, имали потпуну доступност програму овог радија.
Након иницијативе коју је покренуо тадашњи Генерални Конзул Републике Србије у Темишвару г. Милоша Ушћебрке, а уз помоћ и несебично залагање Његове Екселенције Амбасадора Србије у Букурешту г. Душана Црногорчевића и њиховог личног учешћа у лобирању према Румунској Радиодифузној Агенцији (ЦНА), као и подршке коју смо добили од стране представника румунских институција који су блиски пријатељи Српско-Румунског Центра за Развој, а то су Градоначелник Темишвара и Председник Жупанијске Скупштине Тимиша, дана 11.септембра 2008. године, Радиодифузна Агенција Румуније донела је одлуку да распише конкурс за доделу фреквенција на ФМ таласима и фреквенцију 93,30 МХз намени српској националној мањини, тј радио станици на српском језику.
На седници одржаној 10. децембра 2008. године одлуком Савета Радиодифузне Агенције Румуније, Српско-румунском центру за развој из Темишвара додељена је лиценца за емитовање програма на српском језику Радио Банат Линк на фреквенцији 93.30 МХз ФМ.
Куриозитет, а уједно и значај ове одлуке је још већи, с обзиром да је ово прва
цивилна НОН-ПРОФИТ радио станица у целокупној српској дијаспори, која је од
државних власти добила фреквенцију намењену искључиво српској националној
мањини за емитовање 24 сата на матерњем језику. Остале српске радио станице у свету, а има их неколико стотина, су основане искључиво као комерцијалне радио станице или као део јавног сервиса земље у којој емитује програм од само неколико сати недељно.
Манифестација званичног пуштања у етар Радија Банат Линк одржана је 7. маја 2009.
године и том приликом присуствовали су новопридошли Генерални Конзул Републике Србије у Темишвару г. Драгомир Раденковић, градоначелник Темишвара г. Георге Чуханду, Субпрефект Жупаније Тимиш г. Калин Добра, подпредседник Општине Вршац г. Мирко Добросављевић, председник Савеза Срба у Румунији г. Славомир Гвозденовић, председник Асоцијације румунске културе у Србији „Викторија“ из Вршца г. Јоан Тудоран, представници српског свештенства и многобројни гости из Србије и Румуније.
У међувремену, Српско-Румунски Центар за Развој је као носилац пројекта
прекограничне сарадње „Банат линк – Цоннецтион wитх то роот“ 15. септембра 2008. године потписао уговор о гранту са Европском Агенцијом за Реконструкцију и Министарством за развој локалне самоуправе из Букурешта, у вредности од 67.000 Еура. Средства су била утрошена на куповину професионалне опреме за Радио Банат Линк.
У периоду пре оснивања Радио Банат Линка, у Темишвару и околини, Срби су могли
да се информишу на свом матерњем језику само путем Радио Темишвара (редакција на
српском језику), која свој програм емитује свакодневно по један сат, у термину од 15.00-16.00ч, и у репризном термину од 21.00 ч.
Успели смо да у периоду од оснивања добро промовишемо радио Банат Линк,
тако да смо достигли рејтинг који, по званичним анкетама делимо са још једном локалнм радио станицом рејтинг од 37% слушаности, а то је по нашим проценама прелази цифру од 170.000 слушалаца. На овај начин смо постали стожер свакодневне промоције наше српске културе, језика, традиције и музике, према већинском румунском становништво.
Остали пројекти:
Током новембра 2008. године, а такође у оквиру Српско-Румунског Центра за Развој
група новинара српске националности, основала је редакцију у намери да обнови покретање недељника «Нови Темишварски весник» који је излазио у Темишвару у периоду 1933-1947 и чији је оснивач и први главни и одговорни уредник био Милутин Манојловић, угледни српски трговац и добротвор који је већ у том периоду био носилац напредних идеја о неопходности успостављања демократског друштва, о суживоту свих националних мањина у овом делу Баната и о развоју добросуседских односа између Краљевине Румуније и Краљевине Југославије.__
Чињеница да је у то време недељник Савеза Срба „Наша реч“ излазио из штампе
сваког петка, а „Нови темишварски весник“ уторком, уз међусобно поштовање, омогућено је њихово допуњавање и благовремено информисање читаве српске заједнице у Румунији.
Разлике, почевши од формата па до концепције листа, између ова два недељника, као и
начина обраде тематике, омогућава комплементарност два листа, њихову кохезију и очување српског идентитета, језика и културе међу Србима у Румунији.
У току 2011 године је потписивањем протокола о сарадњи са Савезом Срба у Румунији, часопис „Нови Темишварски Весник“ постао двомесечник, у суиздаваштву Савеза Срба и Српско-румунског ценра за развој. Савез Срба је преузео на себе финансирање часописа из буџетских фондова, а за главног и одговорног уредника је од тог тренутка именован српски новинар са ових простора Рајко Корња.
ЛинкТВнет
У току месеца децембра 2012. године покренут је до сада највећи медијски пројекат
намењен српској националној мањини у Румунији, а то је оснивање ИПТВ мреже која би обухватила велики број тв канала из Србије и са простора бивше Југославије, под називом ЛИНК ТВ НЕТ.
СРПСКО-РУМУНСКИ МУЛТИМЕДИЈАЛНИ ЦЕНТАР “МЕДИАЛИНК” (ЦЕНТРУЛ МУЛТИМЕДИА СÂРБО-РОМÂН „МЕДИАЛИНК“) из Темишвара, у даљем тексту ЦЕНТАР “МЕДИАЛИНК”, асоцијација непрофитног карактера, намењена медијским пројектима српске заједнице у Румунији, основала је кабловску иптв мрежу, која је покрила сва места у западном делу Румуније, а у којима живе припадници српске мањине.
Иницијатива је покренута када су сви кабловски оператери у овој зони, из својих система искључили српске ТВ канале. После великог негодовања целокупне српске заједнице на овим просторима, неуспешних писања петиција и чак и обраћања Министарству Спољних послова Републике Србије, како би добили право на бар један канал на српском језику, донета је одлука, а уз подршку Темишварске Епархије Српске Православне Цркве, Генералног Конзулата Републике Србије и Савеза Срба у Румунији, да се оснује и инсталира кабловски систем који би у свом систему реемитовао што више ТВ канала са територије Србије и простора Еx-Yу
Донета је заједничка одлука да оснивач српског кабловског система под називом ЛИНК ТВ НЕТWОРК, намењен српској заједници у Румунији, буде СРПСКО-РУМУНСКИ МУЛТИМЕДИЈАЛНИ ЦЕНТАР МЕДИАЛИНК, као лидер у домену масс медија на овим просторима.
У јануару месецу 2013 смо покренули акцију куповине и инсталирања опреме као и добијања потребних сагласности за реемитовање ТВ канала како из Румуније тако и из Србије. Тада смо успели да добијемо сагласност за 51 ТВ канал из Србије и Румуније.
Дана 21. Октобра 2014 уз напоре целокупне српске заједнице у Румунији добили смо Дозволу за Реемотовање од Румунске Радио Дифузне Агенције из Букурешта за 51 ТВ канал.
Центар кабловске платформе је у Темишвару, а кабловски систем на почетку броји око 650 чланова – српских домаћинстава.
Тренутно поседујемо дозволе за реемитовање неколико стотина ТВ канала из целог региона.
У току је имплементација пројекта да се уз сарадњу и помоћ Националних асоцијација локалних ТВ станица Румуније и Србије добије ОТТ лиценца и да де тако подигне ниво реемитовања путем ОТТ система, а то значи да сигнал ЛинкТВнет ИПТВ ОТТ мреже буде доступан путем јавног интернета свим људима у расејању пореклом са ових балканских простора.
Благослов за покретање ИПТВ система намењеног сви Србима у расејању, добили смо 2014. године, у Загребу, лично од Његове Светости Патријарха СПЦ г. Порфирија, а тадашњег Митрополита Загребачко-Љубљанског.